Onlajn diskusija na temu zaštite vazduha: Kvalitet vazduha ili zagađenje vazduha?

Ekspert na projektu EAS3 Laurence Rouil održala je 24. septembra 2020. prezentaciju o mreži stanica za nadgledanje pred grupom zainteresovanih donatora (UN, UNDP, Svetska banka, SZO, Heinrich Boll Stiftung), razvojnih agencija (Francuska, Švedska, Nemačka, Norveška ) i nevladinih organizacija (RES Foundation, Health & Environment Alliance - HEAL, Renevables and Environmental Regulatori Institute - RERI). Ova onlajn grupa je inicijalizovana u ime Delegacije EU u Srbiji tokom pandemije Covid-19 kao kanal za uključivanje stručnjaka u diskusije na temu zaštite vazduha, napretka i trenutne situacija u toj oblasti u Srbiji.

Laurence Rouil sa projekta EAS3 (iz partnera konzorcijuma INERIS) predstavila je izveštaj o statusu strategije za praćenje kvaliteta vazduha u Srbiji, jer projekat EAS3 ima za cilj procenu i povećanje usklađenosti srpskih zakona o životnoj sredini sa pravnom tekovinom EU, a kvalitet vazduha je jedno od ciljanih polja projekat (s obzirom na strategije praćenja i upravljanja). Radi se o dubinskoj analizi usaglašenosti srpske mreže za praćenje kvaliteta vazduha sa zahtevima EU, gde su posmatrani zagađivači: SO2, NO2, O3, CO, benzen, Pb, PM10, PM2,5, Cd, As, Ni, B (a) P. Sve zone su smatrane stanicama. Usklađenost je procenjena na nivou zone; nivo zemlje; nivo stanice; i nivo operatora.

Metodologija se sastoji od 11 zona: 3 neaglomeracije i 8 aglomeracija, 3 nivoa praćenja kojima upravljaju nacionalne i lokalne organizacije. Gustina naseljenosti i trenutni nivoi zagađenja vazduha određuju broj i tip stanica. Broj opsluženih stanica je globalno tačan, ali nekoliko stanica nedostaje u zoni Srbije (neaglomeracija) i Vojvodini, a koordinacija između Agencije za zaštitu životne sredine Srbije i lokalnih koordinatora je od suštinskog značaja i trebalo bi je poboljšati.

Usklađenost sa propisima EU deluje, izazovna koordinacija između lokalnog i nacionalnog nivoa

Na nivou države, nacionalni zahtevi u vezi sa komplementarnim merenjima ili pravila za tip stanica u pogledu urbanog područja / saobraćaja usklađeni su sa zahtevima EU, ali postoji prostor za bolju koordinaciju između nacionalnih i lokalnih operatora.

Dostupne informacije o učestalosti uzorkovanja i vremenskom pokrivanju stanica su zadovoljavajuće, ali nedovoljno dokumentovane. Kritična tačka bila je stopa prikupljanja podataka (broj važećih merenja) koja se dramatično smanjila između 2011. i 2017. godine, ali je počela da se poboljšava 2018. zahvaljujući raspodeli odgovarajućeg budžeta. U 2019. godini oko 85% stanica ima važeće podatke.

Operativno, direktive EU zahtevaju imenovanje nacionalne referentne laboratorije odgovorne za sprovođenje planova kalibracije, akreditacije, izveštavanja i održavanja (određivanje prioriteta u upravljanju stanicama / mrežama). Potrebno je definisati odgovarajuću strategiju za optimalno korišćenje finansijskih sredstava: problem nije broj stanica već njihovo održavanje, kvalitet i održivost. Koordinacija između nacionalnih i lokalnih organizacija zaduženih za implementaciju stanica je od suštinske važnosti, kao i poboljšanje komunikacije sa širom javnošću.

Projekat EAS3 radi na nacionalnoj strategiji o kvaliteti vazduha o čemu  će se raspravljati i konsultovati sa širokom javnosti.